Šta je kapilarna vlaga?
Jedan od najrasprostranjenijih problema kod starih građevinskih objekata je kapilarna vlaga. Problem je univerzalan, bez obzira na podneblje ili materijal od koga je objekat sazidan (opeka, sve vrste kamena, mešani materijali). Prepoznatljive mrlje i odvaljen malter narušavaju izgled objekta i prvi su znak kapilarne devastacije.
Zašto se ovo dešava? Odakle dolazi kapilarna vlaga? Kakve posledice kapilarna vlaga izaziva? Kako otkloniti uzrok ove pojave?
Poznata zakonitost kruženja vode u prirodi, sa aspekta kapilarnog provlažavanja zidova izgleda ovako:
- padavine (atmosferilije) se upijaju u tlo; iz vlažnog tla voda se upija u porozan materijal ukopanih delova objekta gde niz međusobno povezanih pora čini kapilaru, a sve zajedno čine kapilarni sistem u poroznom građevinskom materijalu;
- zidovi starih građevinskih objekata nemaju nikakvu zaštitu od vlage (horizontalnu hidroizolaciju) što omogućava da kapilarna vlaga, pošto je potpuno zasitila sve pore temeljnog zida, nesmetano nastavi svoj put u gornje delove objekta do određenog nivoa (zone evaporacije) sa kog se odvija isparavanje u atmosferu.
Jednom uspostavljen kapilarni sistem ne nestaje sam od sebe, međusobno povezane pore transportuju vodu od temelja do kraja sistema – do zone evaporacije (isparavanja). Svaki molekul vode koji evaporacijom ode u atmosferu bude momentalno nadoknađen novim upijanjem (i kapilarnim dizanjem), i tako se sistem održava u ravnoteži. Ovaj zatvoreni krug kretanja vode (kapilarne vlage) se vekovima mnogo puta ponavlja sve dok se objekat sam od sebe ne uruši ili dok se nekom radikalnom intervencijom ne zaustavi dalje kapilarno provlažavanje.
Kapilarna vlaga na svom putu nosi sa sobom rastvorene soli i ostatke organskih materija koje se talože u porama površinskog sloja zida. Naizmenično vlaženje i sušenje mikrokristala soli ima za posledicu razaranje površinskog sloja zidane strukture – kapilarnu devastaciju. Kada se pore potpuno zasite zagađeni malter se odvaljuje od zidne površine.
Idući od mesta sa višim kapilarnim pritiskom ka nižem voda se kapilarnim sistemom diže naviše, sve dok ne dodje do odredjenog nivoa gde se uspostavlja vodno-vazdušni režim. Postignuti nivo kapilarne vlage oscilira 10-15 cm gore-dole, u zavisnosti od količine atmosferskih padavina, od poplavnog talasa ali ne i od visokog ili niskog nivoa podzemnih voda. Visoke podzemne vode nemaju nikakvog uticaja na visinu kapilarnog dizanja, imaju uticaja samo utoliko što visinu vodenog stuba održavaju uvek konstantnim.
Eklatantan primer su objekti na platou Petrovaradinske tvrđave, gde nema podzemnih voda. Nivo podzemne vode javlja se tek na koti od – 72 metra, na koti srednjeg vodostaja Dunava. Svi objekti na platou (hotel, Jednostavna kasarna, Duga kasarna, Oficirski paviljon, umetnički ateljei) su teško devastirani usled razornog delovanja kapilarne vlage.
Na kraju sistema u zoni evaporacije odvija se difuzija – veoma važna karika u sistemu. Molekuli vode u vidu vodene pare difuzijom odlaze u okolni vazduh zbog stalne težnje da se izjednače pritisci vodene pare unutar pora i napon vodene pare u atmosferi.
Kapilarna vlaga isparava u okolni vazduh u vidu molekula vodene pare pri čemu difuzija, kao novi elemenat u kružnom kretanju vode, višestruko pospešuje novi dotok vode iz tla. Evaporacija i difuzija vodene pare predstavlja dodatnu „vakuum pumpu“ koja samo multiplikuje novo usisavanje vode iz tla.
Usled evaporacije vlažan materijal se suši (dehidrira) po površini što je naročito vidljivo u letnjem periodu. Usled visokih temperatura površinski sloj zida je suv i daje privid da kapilarne vlage više nema, međutim ona i dalje postoji ispod površine i u samom jezgru zida što se može jednostavno dokazati uzimanjem uzoraka. Nanošenje maltera na takav zid je ogromna greška, vlažne mrlje će se uskoro ponovo pojaviti i sav uloženi trud i sredstva biće bačeni.
Evaporacija vode odvija se sa slobodnih površina zidane strukture starih objekata. Visina kapilarne vlage u zidanoj strukturi direktno zavisi od slobodne površine (zone evaporacije). Ukoliko je ta površina nečim blokirana, voda više ne može da isparava, povećava se kapilarna sila i voda se penje na neku novu visinu, prema novoj zoni evaporacije.
Ovaj zid je bio prekriven (zamaskiran) gipsanim pločama. Vlaga se popela na visinu od preko 5 metara.
*Delovi teksta su iz autorskog rada Stevana Oberkneževa „Vlaga i transfer kapilarne vlage kroz porozan građevinski materijal u starim građevinskim objektima – spomenicima kulture„ objavljenog u Zborniku radova naučno stručnog skupa „Metode utvrđivanja i otklanjanja posledica dejstva vlage na kulturna dobra“ (N.Sad, 2004.)
Kako trajno zaštiti objekat od vlage
Ogromna ulaganja u rekonstrukciju, adaptaciju ili revitalizaciju starog objekta biće obesmišljena ukoliko se prethodno trajno ne reši problem kapilarne vlage. Uklanjanje starog, zagađenog maltera i ugradnja novog je samo privremeno maskiranje posledica kapilarnog provlažavanja. Da bi problem kapilarne vlage bio definitivno eliminisan preporuka je savetovanje sa stručnim licima kako bi se ustanovio pravi uzrok i dalo trajno rešenje uklanjanja kapilarne vlage iz zidova.
Rešenje problema koje izaziva kapilarna vlaga je dvojako:
- potrebno je jasno postaviti dijagnozu, ustanoviti da li je u pitanju atmosferska, instalaciona, kondenzaciona ili kapilarna vlaga i
- otkloniti uzrok kapilarne devastacije jednom zauvek, primenom adekvatne metode.
HIO-tehnologija® – Trajna zaštita od kapilarne vlage
Baveći se hidroizolacijom preko 30 godina, razvili smo i usavršili trajan i bezbedan metod zaštite od kapilarne vlage. Uspešno ga primenjujemo već više od 20 godina na svim tipovima objekata. Poverenje nam je ukazao veliki broj vlasnika porodičnih zgrada, predstavnika crkava i verskih zajednica, državnih institucija, građevinskih firmi. Od 1998. godine do sada sanirali smo više stotina porodičnih zgrada, preko 300 crkava i više stotina raznih građevina.
HIO-tehnologija® je tehnološki postupak koji smo nadogradili i razvili u čitav sistem trajne zaštite starog građevinskog objekta od kapilarne vlage. To je jedinstvena metoda hidroizolacije presecanjem zida koja ne ugrožava stabilnost objekta, ne izaziva sleganje i pucanje zidova.
